Dan kada će se dogoditi...
Na stranu moje verovanje da se svesni ljudi i ozbiljna društva menjaju kroz evoluciju,a ne revoluciju, hteo sam da objasnim nešto sasvim drugo…
Namerno kažem objasnim, jer kada neko, posle nekoliko upečatljivih primera, ne razume o čemu je u priči reč onda sledi objašnjenje.
Dakle, počeću od sopstvenog primera, i voleo bih da svako ko pročita ovaj tekst uradi isto…
Videćete da ćete na kraju sigurno izaći bogatiji za makar jedno saznanje, a ukoliko istinski rešite da menjate nešto, što bi bilo sjajno, onda smo mnogo uradili pre i to pre 15h kada očekujemo da će čuda konačno početi i nama da se dešavaju.
Ukoliko vam se do sada bundeva nije pretvorila u kočiju, a žaba u princa, onda ipak savetujem da ispratite ovaj tekst do kraja.
Dakle, kao što sam obećao polazim od sebe.
U svom životu uspeo sam da završim Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 8,0.
Sindikat koji vodim, sada već ozbiljan niz godina, je posle mnogo borbe i nadmudrivanja uspeo da potvrdi nespornu činjenicu o reprezentativnosti.
Govorim dva jezika, ne računajući jezike novih država u koje se pretvorila država u kojoj sam rođen.
Nikada nisam ubio nikoga, pokrao bilo koga, napravio namernu štetu bilo kome.
Nikada nisam udario ženu, čoveka koji u tuči padne, ili bilo čije dete bilo čime.
Ne koristim, niti prodajem narkotike, ne opijam se i ne zlostavljam bilo koga.
Pomagao sam i pomažem kome god je pomoć bila potrebna, na razne načine, i nikada nikoga nisam vređao ili napao na verskoj, nacionalnoj ili rasnoj osnovi.
Niti tražio uslugu za to što sam učinio.
Svoj sud o ljudima donosim isključivo iz ličnog iskustva sa njima, nikada na osnovu priča drugih, jer svako unosi deo svojih emocija u svoje iskustvo.
Zbog načina na koji razmišljam i postupam u životu doživeo sam i uvrede i pretnje i mobing i razne druge stvari, ali nisam promenio ni ponašanje ni shvatanje stvari.
I to je moj izbor. Izbor koji uvek i u svakoj situaciji ima bilo ko od nas, koliko god okolnosti u tom trenutku izgledale nepovoljne.
Možda
će neko reći da je ovo besmisleno hvalisanje, ali dozvolite da objasnim zašto
sam ovo napisao.
Verujem da radeći pomenute stvari, svakog dana, sve ove godine ja se borim daleko iskrenije, temeljnije i posvećenije za nešto dobro, nego da je ta “borba” kroz mitinge, mandate, šetnje, medijsku propagandu itd.
Ne zato što sam ja bolji ili pametniji od bilo koga, već zato što se ta borba, u kojoj bismo svi mi, makar prema onome što govorimo, voleli da pobedimo, ne vodi ni jednom nedeljno, ni jednom mesečno, ni protiv bilo koga.
Vodi se u nama samima, i neprekidno.
Koliko smo u toj borbi odmakli?
Minimalno ili gotovo ništa.
Zašto?
Zato što se i dalje okupljamo u čoporima i krdima gde najgrlatiji predvode, a oni koji slede očekuju plen kada jedno krdo pobedi drugo.
I posle pobede i posle poraza krdo ostaje krdo, čopor ostaje čopor.
Čovek je već nešto drugo.
On poseduje individualnost, moć da se na razne načine izdigne iznad proseka, da napreduje, da radi na sebi, da za sobom ostavi nešto što će oni koji dolaze iza njega koristiti da zidaju spratove na temelju koji je već postavljen.
Neka društva zidaju dvorce, neka kuće, a neka uvek kreću od temelja svaki put, jer im je temelj slab ili ga sama poruše.
I to zidanje traje, i ne može samo vikendom, i ne može samo povremeno, a u međuvremenu da se malo predahne, uhvati krivina, mazne nešto od materijala i alata.
Nije veliki problem ako vas deca pitaju gde ste bili tog i tog dana, problem je šta ćete reći kada vas pitaju kako ste proživeli život?
I šta god danas da uradite, bili sa jedne ili druge strane, jedino sigurno je da nećete promeniti sebe, da nećemo promeniti nas. Jer da jesmo, makar malo, film se ne bi reprizirao od Gazimestana preko 9. marta, “plišane revolucije”, Depos-ovih mitinga, protesta 96/97, 5. okotobra itd. Taj film doživljava svoj rimejk više od trideset godina, samo je budžet za film sve manji i manji.
Čak i ako se danas bundeva ne pretvori u kočiju, neki od nas će nastaviti da žive kao i do sada sa istom idejom. Drugi će verovatno sanjati neku novu priliku za trijumf, ne bitno sa koje strane, dok će u međuvremenu “završavati neke kombinacije”
I za kraj, što bi rekao naš veliki pisac, “Zdravi vas vaš Crnjanski”.