SRPOvo je grad!
Kada je jedan naš zemljak, nacionalnost ovde
namerno nije bitna, došao da živi u London poneo je sa sobom neke svoje navike
i običaje. Nenaviknut da se prilagođava okolini u kojoj živi, a sklon verovanju
da je on taj koji postavlja pravila, jednog vikenda je odlučio, posle prijatnog
okrepljujućeg sna, da istrese tepihe. Uredno ih je smotao, našao zgodno mesto u
blizini kuće u kojoj je živeo, izvadio iz ormara stari majčin „praher“ i
ofanzivno krenuo u izvršenje zadatka.
Pola sata kasnije dok se vozio ambulantnim kolima
u pravcu okružne psihijatrijske ustanove, a u društvu dva policijska
službenika, pokušavao je da shvati gde je to pogrešio i šta je uzrok ovakve
reakcije nadležnih organa Velike Britanije.
Osobina naših ljudi, sa ovih prostora, je da
daleko lakše shvataju šta smeju, a šta ne kada nisu kod kuće. To vam je ista
ona priča o našim sugrađanima koji žive i rade u Nemačkoj pa kako pređu Horgoš
oni kroz prozor automobila bace kesu sa smećem koju su punili od Klagenfurta.
Dakle, bez obzira ko je na vlasti, i bili mi
ponaosob time zadovoljni ili ne, kućni red od tri do pet mora da se poštuje, ne
vrši se ni velika ni mala nužda po parkovima ma koliko ličili na šumu, karta u
prevozu se plaća, liftovi ne služe za transport građevinskog materijala.
U školi sam najviše mrzeo definicije, jer ne
ostavljaju ni malo prostora za improvizaciju, kreativnost, ali su ponekad
neophodne kao pravila da ne bismo živeli u haosu. I ta odluka o životu u
pristojnom društvu mora da bude naša lična odluka. Dakle lična, ne politička,
ne religijska, ne motivisana bilo čime sem našom željom da živimo u uređenom
društvu.
Ako nije tako onda smo baš mi ti koji ne želimo
društvo dostojno čoveka, i kada osećamo posledice takvog društva niko nam drugi
ne može biti kriv do nas samih.
Ako uđem u prodavnicu i pokradem stvari da li ću
biti drugačije shvaćen ako izvadim krst ispod majice i kažem da sam pravoslavni
vernik kome vera i crkva nalažu da nahrani gladne i obuče gole? U suštini ništa
nisam slagao, rekao sam istinu ali govoriti istinu ne znači da mogu da radim
šta hoću, pri tom manipulišući religioznim osećanjima drugih ili bilo čime
sličnim.
Dakle, ako je neko sazidao nelegalni objekat bez
dozvole i tu okuplja pripadnike iste vere, kada dođe građevinska inspekcija da
ukloni taj objekat objašnjenje ne može biti da je „policija srušila džamiju“.
Postoje jasna pravila kako se dobijaju dozvole i grade verski objekti u gradu.
Kao što postoje jasna pravila kako se trguje u prodavnicama u gradu.
Priznajem nije svima lako privikavanje na život u
gradu, neki se nikada u potpunosti i ne neaviknu, ali živeti u gradu za one koji
to žele daje mnoge benefite. Zato postoje ta pravila da bi grad ostao grad. Da
bi onima koji tu žive mogućnosti bile veće.
Ili ako više volite u lirskoj formi što bi Momčilo
Bajagić rekao...“Ovo je grad“.
Dakle kao što se ponašamo u Londonu ili Berlinu ponašajmo
se i ovde. Kao što bi reagovali na nepoštovanje propisa u Londonu i Berlinu
reagovaće i ovde...
Da ne citiram Bajagu ponovo...