Javite Teofilu da blokira aerodrom!
Dok sam se sinoć vraćao kući prolazeći kroz
centar grada, pa potom nekim od glavnih gradskih ulica, nisam mogao da ne
primetim toliku „poplavu“ bilborda i reklama sa kojih nam se smeše Aleksandar
Vučić, u broju i količini pre svih, a potom i Vuk Jeremić, gospodin Popović, a
bogami tu je bio i Čanak...
Belog na ulicama Beograda, u reklamnom obliku
nema nigde, ipak kažu mnogi sumnjiv im je. "Neko mora da stoji iza njega. Ne bi
on to tek tako mogao“...
Kada sam uključio tv, ponovo slična priča,
reklamni spotovi na sve strane. Na RTS-u kažu da je 27 000 dinara sekund emitovanja. Nečija plata u siromašnoj
Srbiji stane u jedan sekund predizborne reklame. Ove druge koji poklanjaju svoj
medijski prostor, kome oni požele, ne pratim od 2000. godine kada smo tri puta
dnevno u oktobru mogli da gledamo sve holivudske blokbastere.
Kako god bilo Belog nema ni među tim reklamnim
spotovima...
Ipak oni koje pomenuh i dalje insistiraju da im
je sumnjiv, kažu „Tu mora da ima nešto krupno“...
Dalje gledam kampanje predsedničkih kandidata,
neke podržavaju glumci, sportski radnici, sportisti, strani političari. Belog
niko, tek poneko se slikao sa njim, Kesić i jedan profesor...
Oni koji sumnjaju kažu i dalje da je ipak Beli
taj koji je sumnjiv. „Mora biti tu nečega...“
Onda stanem pa se zapitam, zašto je to tako?
Gde je bio i šta je radio Beli?
Pojavio se pre dve godine u Mladenovcu,
najsiromašnijoj beogradskoj opštini, i ušao u skupštinu opštine na lokalnim
izborima. Pre toga neke političke karijere i nema. Valjda je to i normalno za
nekoga njegovih godina.
Ovi koji sumnjaju kažu da baš i nije, sumnjičavo
gledaju, nije im sve tu baš jasno...
Ali im ne smeta sa druge strane gde su drugi
bili, ni pre ere Vučića, ni pošto je on došao.
Neki su „gurali“ svoje međunarodne karijere,
drugi „radili svoj posao“, treći bili bliski tadašnjim predsednicima. I nije im
suviše, za sve to vreme, smetao ni Vučić, ni neki pre Vučića. Nisu se mnogo
čuli iako je situacija bila loša i tada baš kao što je i sada. Valjda tada nisu
imali vremena da se bave „spasavanjem naroda“...
Ali ipak Beli je taj koji je sumnjiv, „Neka igra tu postoji, pokazaće vreme“. Za ove što
je vreme sve odavno pokazalo nema veze, sad je Beli bitan.
I kada pogledaš te predsedničke kandidate sve su
to ljudi sa solidnim brojem godina u svojim ličnim kartama, veoma pristojnog
imovinskog stanja, dugo su već u javnom životu Srbije. Neki su krenuli iz
SPS-a, neki iz ministarstava još iz vremena Miloševića. Ni tada im nije smetala
diktatura. Ni posle im ništa nije smetalo kako su se vlasti menjale. Sada kažu
da jeste, ali reči su jedno a dela ipak nešto sasvim drugo. Dela nisu
zabeležena da bi potkrepila te reči...
Ali opet kao najsumnjiviji nameće se Beli, možda
i Srđa Popović, možda Soroš, ko bi mu ga znao...
On ima primanja od 3000 dinara mesečno, Golfa
„dvojku“ trideset šest godina starog i majka i otac mu drže neki kafić ili
kafanu... Izvinjavam se ukoliko sam propustio neki vajat ili livadu u široj
okolini Mladenovca.
I šta to onda Beli ima što drugima ne da mira?
Ima muda i ima ogledalo. Muda jer se usudio da
uradi nešto što drugi nisu. I možda su ti drugi i duhovitiji i zabavniji i
lepši, ali džaba kada nisu imali baš to...muda. To vam je kao onaj fazon „ I ja
bih bio veliki švaler ali sramota me da pitam“...
I drugo, kao što rekoh, ima ogledalo. I to ogledalo nam je dao i rekao
„Pogledaj se Srbijo kakva si i na šta ličiš. Prepoznaješ li sama sebe, hoće li
te deca prepoznati?“. A gledajući njega
svi mi vidimo makar deo sebe u njemu. Svako od nas. I zato nas i nervira, i
zato bismo da ga nema, jer nas podseća na to kakvi smo.
A zašto ga klinci vole? Pa zato što su čisti i
nikakve kompromise nisu napravili, a i lakše im je da nam kroz Belog poruče šta
misle o nama.
Eto to je Beli... Ideja i energija. Poslednji voz
za Srbiju.
I nema mašna, nema tašna, nema rike sa govornice,
nema busanja u prsa, nema podrške „odabranih“ samo čista istina. I uz istinu
ničim zaslužena prilika da se popravimo pre nego što bude kasno.
Kako znam da sam u pravu?
Po tome što se osmeh, a i smeh vratio u Srbiju,
po tome što je u Splitu umesto morske vode auto sa BG tablicama dobio srce i
poruku „samo jako“, što je u Tuzli jedan zid dobio grafit Ave Beli...
I znam po tome što je ova zabava tek počela, a samo na nama je da kažemo koliko
će da traje...
Ja ne želim da ugasim osmeh koji se vratio u Srbiju,
a siguran sam da barem dovoljno nas to ne želi, dovoljno za pobedu...
Zato treba samo jeda stvar, samo jedna...možda
dva puta, ali samo jako!
Ljubi čika!
...i podsetite dve najmudrije srpske glave Teofila i Dimitrija, što na vreme problem uvideše, da blokiraju aerodrom, letove Air Serbia a ne JAT-a...i recite da je Staljin umro.
Neka nam je svima Bog u pomoci da pamet, energija i optimizam mladosti udahne zivot jedinoj nam Otadzbini.
Veliki pozdrav! Ave Beli!