SRPLav je za...ostali su protiv
Dve prijateljice danas stoje ispred ulaza zgrade i pričaju... Glasne su pa se razgovor
čuje i na popriličnoj udaljenosti od njih. Na Sretenje, Dan državnosti
Srbije...
„Odlučila
sam, napuštam ga, razvodim se, ne mogu više...“
„Neka
si“ kaže joj drugarica „dosta si i trpela...“
„Da
imam živce kao konopce, pa je dosta“ nastavlja ova prva „Smučio mi se više.
Stalno pijan, malo, malo pa mi lupi šamar“
„Stoka
jedna“, podržava je sagovornica „ a reci mi onaj drugi, podržava li te?“
„Rekao
mi je, da se nikada ne bi ponašao kao on...mislim da je iskren“
Dok
prolazim razmišljam na šta me podseća ovaj njihov razgovor sem na teror koji
veliki broj žena u Srbiji trpi...
Na loš
izbor, koji je postao običaj kod nas...
Krajem
osamdesetih smo glasali protiv starih komunista, pardon socijalista. Dve
hiljadite godine protiv Miloševića, pa protiv demokrata...Danas je Vučić na
pragu da se kandiduje za predsednika i već se svi mobilišu da glasaju protiv
njega. Ili barem dobar deo...Kada razmislim nikada i nismo glasali za nekoga
već isključivo protiv. Titova vremena se ne računaju jer tada nije ni bilo
izbora...
Nešto
slično kao ova nesrećna žena sa početka teksta koja se razvodi, jer beži od muža koji je
maltretira, kod
novog partnera za kog ni sama ne zna kakav će biti prema njoj...
Od
Slobe kod Koštunice, od Koštunice kod Tadića, od Tadića kod Vučića, od
Vučića...
Jeremić
i Janković u svojim kandidaturama ili nisu ni pomenuli Kosovo, ili su samo
ponovili populističke stavove, tako isto o NATO-u...sve već viđeno iliti
fenomen „déjà vu“.
Ono
što me najviše brine jeste da posle fenomena „déjà vu“ ili „već viđeno“ sledi
epileptični napad, ili još jednom će da usledi epileptični napad...još jedan u
seriji.
Da li
sebi možemo da dozvolimo novi epileptični napad?...ili bi bilo bolje da jednom
glasamo za umesto protiv?
Za to je
potrebno samo da kandidati kažu koji su njihovi stavovi sem da su protiv. Ne
zato što je neko dobar već zato što nije dovoljno da budeš protiv da bi
pobedio.
Ko god
da želi da bude predsednik Srbije mora da kaže šta podržava, a ne protiv čega
je.
Jer Srbija
nije negativ, treba da bude fotografija. Original, a ne kopija.
Jer
Srbija ne zaslužuje još jedan plagijat zbog svega što jeste, zbog ljudi po
kojima je pamte i prepoznaju.
Onog
trenutka kada ne budemo protiv nego za, tada ćemo krenuti napred.
Do
tada ćemo i dalje prijavljivati komšije ne zato što smo pošteni već zato što
smo ljubomorni što nismo na njihovom mestu.
Jednom
prilikom je Tolstoj rekao da misli da je Šekspir bio loš pisac, ali je prvo
postao Tolstoj pa to rekao...
„Svi
razmišljaju kako da promene svet, ali niko ne razmišlja kako da promeni sebe“
Lav
Nikolajevič Tolstoj