SRPJe li vetar i dalje "vruć" Τσίπρας ?...Ciprase?
„Marija u žutom.
Koga voliš više?
Koga voliš više,
Muža ili komšiju?
Svoga muža volim,
Ali komšiju volim više.
„Maria me ta kitrina“
grčka narodna pesma
Pre
nekoliko nedelja smo imali priliku da budemo svedoci proslave pobede novog
američkog predsednika Donalda Trampa.
Ništa
tu ne bi bilo čudno da pomenuta proslava nije bila u Srbiji. Čak su neke
stranke, sve sa svojim liderima na čelu, pozivale Srbe u SAD da glasaju za novog
američkog predsednika.
Nešto
ranije, pre toga, tugovali smo za Fidelom Kastrom, a neki su mediji čak
zakupljivali i bilborde kako bi poslali poslednji pozdrav „El comandante“-u.
Ni to
nije ništa strašno kada se uzme u obzir da kao narod volimo da „vodimo svetsku
politiku“, kao i da imamo možda malo preuveličanu predstavu o svojoj važnosti u
svetskim razmerama.
Problem
je nešto drugo.
Ovih
dana nam je bio u poseti predsednik vlade Grčke Aleksis Cipras.
Dakle
najbliži komšija iz zemlje gde stotine hiljada nas provodi svoje godišnje
odmore, Božić i druge praznike uz nezaobilazne shoping ture po Solunu.
Poseta
premijera Grčke, uprkos svemu tome, prošla je, u srpskom narodu, poprilično „mlako“, gotovo neprimetno...
Najednom
je negde nestalo decenijsko prijateljstvo kojim se „busamo u prsa" kada odemo
na letovanje "od Soluna pa naniže".
Sve
one priče od Krfa, preko solunskog fronta, bratskim odnosima, omiljenoj
destinaciji za letovanje, „istoj veri, istim bojama“, Partizanu i PAOK-u,
Zvezdi i Olimpijakosu, nestale su negde i zamenila ih je ravnodušnost i to baš
u trenutku kada nam je Cipras bio u gostima.
Vatreni
zagovornici grčkog „Oxi“ nestali su, i čak smo uspeli da zaboravimo da je Cipras
bio već ranije u poseti Beogradu, kao predsednik „Sirize“, na poziv nekih srpskih
levičarskih organizacija.
Možda
taj detalj nije bio najzgodniji da se sada pomene, posebno u trenutku kada je
moderno da svi budemo „opaki desničari“, ali svakako nismo trebali ni da se „pravimo
mrtvi“ kada nam „najbolji komšija“ dođe u posetu.
Mislim, ipak bilo bi makar korisno da razumemo da mnogo više pažnje treba da poklanimo odnosima sa svojim najbližim komšijama, koji su nam iskreni prijatelji, a malo
manje umišljati da smo preterano važan faktor u međunarodnim odnosima.
Jedna
srpska poslovica kaže „Bolje se ograditi dobrim komšijom, nego dobrom ogradom“
Veći i
bitniji nećemo postati ako budemo gledali da se jeftino "uvlačimo velikim
igračima“, ali će nam sigurno biti bolje ako se sa komšijama, koje iskreno žele
dobre odnose sa nama, budemo malo više i kvalitetnije „družili“, zajedno planirali i ostvarivali zamisli od kojih ćemo svi imati koristi.
Ako to
nismo u stanju da kvalitetno uradimo kada nam, eto, u posetu dođe predsednik vlade
Grčke, tako da se on oseti kao da je kod svoje kuće, bojim se da onda stvarno
imamo ozbiljan problem sa poimanjem realnosti oko sebe...
A sad možemo
polako da pređemo na ponude turističkih agencija i „Booking“ pa da opet na
jesen pričamo sami sebi kako nemamo boljih prijatelja od Grka, lepših plaža od
grčkih i da smo uz sve to do beskraja ponosni jer smo pravoslavci i mi i oni...
Takvi
smo mi Srbi...
Marija
voli više komšiju, a mi...?