Poslednja srpska država
Jednom je jedan čovek reko „Ne pitajte šta vaša zemlja može da
učini za vas, već šta vi možete da učinite za vašu zemlju“. Bio je to John F.
Kenedy predsednik Sjedinjenih Američkih Država, kasnije ubijen u svojoj zemlji.
Jednom
drugom prilikom neki drugi čovek je rekao „Država to sam ja“. Bio je to
francuski kralj Luj XIV.
Spajanjem
ove dve rečenice danas dobijamo suštinu poretka stvari, koja bi od prilike
glasila „...šta vi možete da učinite za zemlju tj. mene“.
A
zemlja to je vlast.
Ma
koliko zemlja bila siromašna, ona ima vlast, vlast koja po pravilu daleko bolje
„stoji“ nego zemlja kojoj bi trebalo da služi.
Iz
perspektive običnog čoveka utisak je sledeći.
Sećam
se negde posle 2000. godine jedan takođe veoma pametan čovek je rekao
„Tranzicija nije nešto što traje kratko, to je proces koji nekada traje i
dvadeset godina“. To je rečeno u jednoj popularnoj emisiji, na jednoj velikoj
televiziji i ovu je rečenicu izrekao Emir Kusturica.
Danas više
nema ni te emisije, ni televizije, ostao je samo Kusturica.
Sada
je 2017. godina i taj proces i dalje traje bez ikakvih naznaka da mu se bliži
kraj, niti ideje šta je cilj svega toga...
Ljudi
odlaze, živi se loše uz stalna obećanja, koja nikako da se
obistine, da će jednom
biti
bolje...
„...već
šta vi možete da učinite za vašu zemlju“…
Ko je
u situaciji da malo „izađe“ iz zemlje lako će uvideti da je,
na primer,
u
Makedoniji gorivo skoro upola jeftinije nego kod nas, ali da nigde nije skuplje
nego ovde.
„...već
šta vi možete da učinite za vašu zemlju“…
Kada
posetite naše velike rasprodaje učini vam se da su cene ostale iste kao što su
bile i pre, dok su u drugim zemljama ipak poprilično niže.
„...već
šta vi možete da učinite za vašu zemlju“...
Ranije
se kredit uzimao za stan, potom za kola. Onda smo počeli da podižemo kredite za
letovanje, sada za slavu i Novu godinu...i sve to traje.
„...već
šta vi možete da učinite za vašu zemlju“...
Nekada
su deca ipak lečena u bolnicama, potom smo organizovali humanitarne koncerte za
obnovu tih bolnica , a sada sms porukama lečimo decu...
Često
se onda zapitam čemu država kada sve moraš sam da uradiš, a država je ta koja
će se potruditi da ti skoro svaki segment života zakomplikuje do mere da se
zapitaš „šta više još mogu da učinim za svoju zemlju?“...ne bi li stvari postale
bolje.
I
odgovora nema...a vreme prolazi. Prijatelje viđamo na društvenim mrežama,
postajemo svesni da je svaki trud uzaludan, da koliko god pokušavali stvari
ostaju iste, ne menjaju se...decenijama.
Mnogi
genijalni ljudi pokušali su da toliko toga učine za ovu zemlju, ali nisu
uspeli.
Nekada
su se borili protiv vlasti, nekada uz vlast, ali su uvek bili protiv
preovlađujućeg stava većine...One većine kojoj odgovara da se ništa ne promeni,
da sve ostane prosečno ili ispod toga...i uvek je ta većina, baš kao i danas
pobeđivala najbolju svoju decu.
Jer „Država
to sam ja“ reče kralj sa početka teksta...
Kralj...“Koji
sam ja sebi kralj“.
I
kraj.