Izdajnik.
Priznajem na razmišljanje me je naterala haranga koja se poslednjih dana vodi protiv Đoleta Balaševića i dok pokušavam da proniknem u elemente njegovog „antipatriotskog čina“, hteo ne hteo, poredim ga sa potvrđenim „patriotama“ čiji se rodoljublje u ovom narodu ne dovodi u pitanje.
Da se razumemo, dokazani srbofil i potvrđeni srpski rodoljub gospodin Vučićević, urednik „Informera“, razapeo je na krst Balaševiča pošto će pomenuti umetnik izdati Srbiju i srpski narod, a kada se narod i Srbija tako zajedno navedu onda to tek ima izuzetnu težinu, jer će 4. avgusta svirati u pulskoj areni.
Pula kao mesto najljućih istorijskih okršaja Hrvta i Srba nije slučajno izabrana i jasno je da činjenica da se ta izdaja priprema baš u „areni“predstavlja krunski dokaz ovog prljavog čina. Samom činu izdaje prisustvovaće hiljade Hrvata zakrvavljenih očiju, dok budu brisali suze sećajući se nekih lepših i nežnijih vremena, a poneko će upaliti i upaljač kako bi u pulskoj noći poklonio nekoliko minuta nekoj bivšoj devojci koju je možda grlio uz pesme ovog zlog čoveka.
Jasno je, izdaja par excellence.
Dok svo to zlo bude trajalo Balašević će, možete misliti, pevati sve sa onim njegovim poznatim ciničnim osmehom u uglu usana...
Ovde nikako ne treba zenemariti činjenicu da nije isključeno da ovom piru prisustvuju i neki Slovenci, Bosanci i svakako srpska Peta kolona.
A Srbija i srpski narod, naravno, mu to nikada oprostiti neće.
I ne trebaju.
Ne trebaju jer je sve vreme devedesetih godina bio ovde i sa nama delio ružičastu svakodnevnicu sa pink kanala, jer su mu deca rasla u ovoj zemlji, baš kao i mi, jer je donirao novac za dečiju bolnicu sa skoro svakog koncerta u Sava Centru tih godina, jer i danas sedi u svom Novom Sadu i ostao je isti onaj Đole „kao kada se Braca osamn’este vrn’o sa dalekog fronta gde soldat je biv’o“ i „sloven je belac, solobodan strelac.
Ta man’te se ljudi on je samo svoj.
Mislim da se bez pogovora možemo složiti da je najveći simbol srpstva i najbolji predstavnik Srbije danas u svetu Novak Đoković. Čovek koji je gotovo sigurno i najveći srpski sportista svih vremena. Neko ko je napravio uspeh u tenisu kao kada bi sada neki domaći fudbalski klub godinama za redom osvajao Ligu Šampiona „prašeći“ Bajern, Real, Barsu, Mančester i sve ostale i to kad god naleti na njih .
Slažemo se?
E tu je sada problem što je nasjajniji među nama pre neku godinu, kada su mu u Kanadi rekli da je Hrvat, lakonski odgovorio „Nema veze, pa to je isto“. I svi smo bili ponosni na mudre reči dečka koji je imao tek nešto preko dvadeset godina. Učinilo nam se da se nazire svetlost razuma na kraju tunela ludila.
Zašto nam onda smeta „izdaja“ Balaševića, a prijala nam je Novakova rečenica?
Miloš Crnjanski, takođe jedan od velikih „izdajnika“, koji je ceo svoj život i delo posvetio Srbiji i ovom narodu, jednom prilikom je rekao „Vi znate, kod nas, kada se očevi mrze, svete se na deci, kada se voli devojka, pa ona neće, oduzima se, ako se može, penzija njenoj majci. Ko piše u slobodnom stihu glup je i lopov“
Dakle jasno je, „izdaja“ je samo maska za zavist, licemerje i neoproštene „grehe“ .
Vlastito mišljenje nikada ovde nije bio na ceni, i to što je Balašević ustao u zaštitu svoje ćerke baš pred izbore teško se prašta.
Kako onda sa tim „izdajnikom“?
Nije komplikovan verujte, ko može neka pođe na koncert, uživaće kao i uvek. Upalite po neki upaljač i za nas koji bismo voleli da možemo, ali nećemo, biti u Puli te večeri koja će biti „biti ili ne biti“ za Srbiju.
Ako vas neko bude pitao zašto podržavate Đoleta? Pa makar taj odgovor je jednostavan.
Ne lomite nam bagrenje, bez njih će nas vetrovi oduvati...
