Pravda za ministra vojnog
February 23, 2017 at 12:49 pm,
No comments
Poslednja dva dana smo svedoci gotovo histericne reakcije srpske javnosti na postupak nepristojnog dobacivanja novinarki b92, Bratislava Gaica, ministra vojnog.Sta se u sustini dogodilo i izazvalo cunami srpskog javnog morala zapravo je tesko razumeti.
Drustvo ciji zeludac sasvim uspesno godinama vari najrazlicitije "cistote" od Kacavende, preko "obracanja" Olji Beckovic Velimira Ilica, pa sve do "Farmi" i "Parova", odjednom je dozivelo erupciju moralnosti na jednom obicnom djilkoskom komentaru koji barem 10 puta dnevno mozete cuti gde god da se uputite, u toku dana, po Srbiji.
Namerno kazem u toku dana, jer nocu je to gotovo uzrecica u Srbiji.
Naknadno je, nekoliko sati kasnije, novinarka Zlatija Labovic dala nemustu izjavu da, od silnog angazovanja na obavljanju posla koji radi, nije ni znala sta ju je snaslo pa posledicno tome nije mogla ni da reaguje.
Ostala je nema,
Zato javnost u Srbiji nije.
Ni jedna novina u Srbiji nije mogla da osvane narednog jutra na kioscima, a da nije na naslovnoj strani "spalila" ministra odbrane i njegov "primitivni" gest.
Gest je primitivan i tu nema dileme.
Nazalost ono sto mnogo vise brine je licemerje sveukupne javnosti, novinara i celokupnog drustva u kome zivimo.
Dok glasamo sms porukama za kriminalce i prostitutke u rijalitima najvise nam smeta Gasic. Dok je 35 zena, izvinjavam se ako se u medjuvremenu broj promenio, ubijeno u partnerskom nasilju najvise nam smeta Gasic. Dok ne uspevamo mesecima da donesemo "Tijanin zakon", najvise nam opet smeta Gasic. Dok je 850 000 ljudi u Srbiji potpuno nepismeno, nama i dalje najvise smeta Gasic.
Jedino je gest ministra vojnog okupio novinare ispred Vlade Republike Srbije.
Pateticno.
Sta se u stvari dogodilo tog kobnog nedeljnog prepodneva, posle koga Srbija nikada vise nece biti ista?
Ugledali smo sami sebe u ogledalu.
U ministru vojnom videli smo nase komsije, prijatelje, rodjake, nas same...i prepali se.
Gasic je tog jutra prvi izgovorio, ono sto svi izgovaramo skoro svakodnevno i trebalo je "ubiti glasnika".
Da nije tako pa otkud bismo znali za termine "klekovaca", "kleka", "flauta"...?
Razmislimo sada na trenutak, koliko cesto to cujemo ili kazemo?
Ili mozda jos bolje, u kojim "muskim razgovorima" to ne cujemo?
E sada kada smo razmislili neka Gasic bude kriv za sve, tako je ipak najlakse.
Licemerno i olaksane savesti, do prve prilike kad budemo pozeleli ponovo "da se neka spusti malo".
Dragi moji, na kraju i ja bih vas zamolio da kleknete, samo bar ovog puta se pomolite za minista i sve poput njega.
Htedoh reci za sve nas.
Nije srpski klecati, zar ne?