Zabranjeno za Novaka Srbe i pse...
February 23, 2017 at 1:00 pm,
No comments
Ksenofobija – reč švedskog porekla koja označava snažnu iracionalnu mržnju prema strancima, njihovima vrednostima i običajima.
Veoma često je koristi bivši švedski teniser, bivši sportista i bivši čovek, a zdušno prenose mnogi svetski mediji kada žele da podrže rasizam i šovinizam i omalovaže uspehe jednog od najboljih tenisera svih vremena, Novaka Đokovića.
Prema pouzdanim informacija u nedelju uveče u Londonu, Velika Britanija, jedan sportski komentator, nekada poznati sportista i teniser uhvaćen je u toaletu „O2“ arene kako po zidu crta „svastike“, nacističke simbole, i ispisuje „Serbe verbotten“,“Novak verbotten“. Kako ne bi došlo do velikog skandala,neprimerenog ovakvim priredbama „belog sporta“, organizatori su odlučili da identitet osobe ne objave.
Kasnije, pred sam početak meča između Novaka Đokovića i Endija Marija, švedski komentator Mat Vilander je na „Sky sport“-u izjavio da niko ne želi da Novak osvoji ovaj turnir sem možda par stotina Srba.
I poslao je jasnu poruku.
Jasnu poruku koju je prenela velika i ozbiljna medijska kuća „Sky“.
U čemu je veličina ovog problema?
Da li u tome što Vilander godinama otvoreno ne podnosi Novaka do nivoa ksenofobije?
Ne.
Da li u tome što je Vilander poručio da u sportu nije važno ko je bolji već šta neko od gledalaca ili drugih grupacija želi?
Ne.
Da li u tome što se već neko vreme šalju jasne poruke da je tenis zabava za odabrane miljenike zapadnog džet seta i da neki Srbin, ma koliko bio superioran, nema tu šta mnogo da traži?
Ne.
Problem je mnogo ozbiljniji od svega nabrojanog iako je i ovo do sada rečeno već sasvim dovoljno odvratno. Problem je što niko, i slovom niko, od zvaničnih institucija nije reagovao na ovaj ksenofobični ispad frustriranog čoveka koji je i sam nekada bio sportista.
Ni ATP, ni Međunarodni olimpijski komitet, niti bilo ko od velikih teniskih imena koje su ovo imale priliku da čuju, a čuli su svi.
I svi su otćutali. A ćutanje znači odobravanje.
Dakle Novak nije poželjan kao šampion ma koliko vrhunski majstor ovoga sporta bio. Nije poželjan jer nije interesantno bogatim zapadnim medijima, društvima i njihovim gledaocima da neki Srbin, iz male i siromašne zemlje, za koju mnogi i ne znaju gde je, bude prvi.
Nije poželjan bio ni „Džesi“ Ovens koji je na olimpijadi u Minhenu 1936. godine osvojio četiri zlatne medalje. Firer mu nije pružio ruku da čestita velikom šampionu. Američki predsednik mu nije čestitao, a atletski savez Amerike ga je na ceremoniju proslave doveo teretnim liftom jer je onaj drugi bio „samo za belce“.
Od tada je prošlo „samo“ 80 godina, sasvim dovoljno da bismo dobili novog Ovensa. Ovog puta nije tamne boje kože, ali je jednako nepoželjan i najbolje bi bilo da ne postoji.
Tako bi taj savršeni zapadni svet „objektivno“ uživao u majstorijama „svojih šampiona“ bez da im se tu meša neki nepotrebni balkanac, bez pedigrea i ruši predstavu o „idealnom svetu“ u kome nema mesta za one koji nisu po njihovoj volji.
Ako mislite da je sve ovo napisano preterano pokušajte da zamislite sličnu situaciju, a da se u njoj nalazi Federer, Nadal ili Mari. Teško zamislivo zar ne?
Da recimo Federer posle poraza na US Open-u od Marija kaže „Možda se tenis tako igra u njegovoj zemlji, Velikoj Britaniji, Engleskoj, Škotskoj...?“
Ne može se zamisliti zar ne?
E zato i imamo novog Ovensa, novu ksenofobiju i novi šovinizam i novi rasizam. Ili možda sve to nikada nije ni nestalo, samo su naivni poverovali da jeste. Ako se pretvaramo da ne postoji neće biti ništa bolje. Probali smo tako i sada gledamo rezultate.
Bodljikave žice su već uveliko u upotrebi, jasno je da se spremaju i žute trake oko ruke.
„Beli sport“ od nedelje uveče ima veliku mrlju.
Ime te mrlje je ili Vilander ili Novak.
Vreme je da se svetska javnost opredeli.